Pojava lažnih (apokrifnih) hadisa

Apokrifni (mevdu) hadis je onaj hadis kojeg je neko izmislio i pripisao Muhammedu a.s. kao da ga je on rekao.
Ovo je najgora vrsta slabih (daif) hadisa koje hadiski ucenjaci u potpunosti odbacuju. zak ih nije dozvoljeno ni prenosit osim kada se zeli ukazati na njihovu apokrifnost. Svako ko bi namjerno prenio i jedan apokrifan hadis svrstava se u red lazaca na Bozjeg poslanika, pa makar mu namjere bile i najplemenitije, osim ako zeli ukazati na njegovu patvorenost, na zto jasno ukazuju ove Muhammedove a.s. rijeci: »Ko prenese jedan hadis, znajuzi da je lazan, i on je jedan od lazaca na mene«.(1)

I ne samo to, svako ko bude neoprezan u prenozenju hadisa i prenese sve zto cuje od onoga zto se pripisuje Resulullahu, ne poznajuzi vrijednost i stepen doticne predaje, takodje, se smatra lazcem na Bozjeg poslanika, zto se jasno da zakljuciti iz slijedeze Muhammedove a.s. izreke: »Dovoljno je lazi jednom covjeku, ako prenosi sve zto cuje« (bez provjeravanja)!  (2)
U Muhammedovo a.s. vrijeme ne zna se za apokrifne predaje. Zapravo, one i ne postoje, pozto su njegovi savremenici bili do te mjere pouzdani i iskreni, da uopzte nisu ni znali zta je laz. Medjutim, i pored toga ima istrazivaca, medju kojima je i Ahmed Emin, koji tvrde da su se apokrifni hadisi pojavili joz za zivota Muhammeda a.s. Svoje tvrdnje oni temelje na hadisu: »Ko slaze na mene namjerno, ne pripremi sebi mjesto u dzehenne-mu« koji je po njima izgovoren nakon koji je po njima izgovoren nakon zto je neko pripisao Resulullahu, zto on nije rekao. Odmah da kazemo da je ovakvo uvjerenje netacno i neosnovano. Navedeni hadis Muhammed a.s. je izgovorio, u tome se slazu svi islamski ucenjaci, kao preventivu da do toga ne bi dozlo u vrijeme kada se pojavi razjedinjenost i rascjepkanost medju muslimanima koju je nagovijestio u vize izreka.
Iz bojazni da ljudi, pravdajuzi svoje stavove i mizljenja ne budu izmizljali kojezta zto on nije rekao, Muhamed a.s. im upuzuje navedenu poruku. S druge strane nelogicno je da ashabi, koji su cinili natcovjecanske napore na tom putu, dozvole sebi lazi na Bozijeg poslanika, pripisujuzi mu ono zto on nije rekao, i na taj nacin saucestvuju u iskrivljavanju islamskog ucenja.
Nama je dobro poznato da su oni svaku novotariju oztro odbacivali, a na svako neadekvatno tumacenje odmah reagovali, svejedno da li je ono uslijedilo od beduina ili halife i na tom putu se nisu nikoga i nicega bojali.

Ahmed b. Hanbel biljezi da je drugi halifa Omer b.EI-Hattab, koji je inace poznat kao strog i principijelan covjek, jednog petka govorezi na mimberi izmedju ostalog rekao: »O ljudi ne pretjerujte sa mehrom, jer da je to casno Bozji poslanik bi trazio veliki mehr«.

Tom prilikom je ustala neka zena i rekla: »Polahko, Omere, AIlah nam daje, a ti nam zabranjujez. Zar ti nije poznato da je Uzvizeni AIlah rekao: »Ako hozete da jednu zenu pustite a drugom se ozenite, i jednoj od njih ste dali mnogo blaga, ne oduzimajte nizta od toga. Zar da joj to nasilno oduzmete, cinezi ocigledan grijeh?« (En-Nisa, 20).

Nakon cega Omer rece: »U pravu je zena, a Oomer je pogrijezio«.(3)

Takodje se prenosi da se h. Alija suprotstavio h. Omeru kada je zelio da kamenovanjem kazni bludnicu koja je bila u drugom stanju: »Ako ti je AIlah dao pravo da kazniz nju, nije ti dao pravo da kaznjavaz ono zto je u njenoj utrobi«.

zuvzi to, Omer rece: »Da ne bi Alije, propao bi Omer«.(4)

Zar je moguze i pomisliti, da ashabi, koji su u svome imanu i ljubavi prema Allahu i Poslaniku i svojoj opreznosti dostigli takav stepen koji poslije njih niko neze dostizi, ucestvuju u izmizljotinama na Poslanika i time urade grijeh koji je po tezini na rangu zirka i nevjerstva, kako to tvrdi Ahmed Emin i ostali koji slijede njegovo uvjerenje? Lakze je shvatiti da je Ahmed Emin pogrezno shvatio namjeru Bozjeg poslanika iskazanu hadisom.»Ko na mene namjerno slaze nek pripremi sebi mjesto u dzehennemu« (5)

Da u Resululahovo vrijeme nije bilo laznih hadisa i da je svojstvo lazi bilo strano ashabima govore nam i slijedeze predaje:
El-Berra b. Azib veli: »Mi nismo sve zto vam prenosimo od Resulullaha izravno culi. Nezto smo od njeg culi, a nezto su nam prenijeli nazi drugovi. A mi nikad nismo lagali«(6)
Jednom zgodom Enes b. Malik je pricao jedan hadis. Pozto je zavrzio neki covjek ga upita: »Jesi li ti taj hadis izravno cuo od Bozjeg poslanika?« A on mu odgovori: »Jesam, ili mi ga je ispricao onaj ko ne laze. Tako mi Boga, mi nikad nismo lagali, niti smo znali zta je laz«(7)
Abdullah b. Abbas veli: »Puno smo pricali hadise od Resulullaha dok ljudi nisu poceli da lazu, a kada su se ljudi poceli sluziti takvim niskostima i izmizljati na Resulullaha ono zto on nije rekao, mi smo prestali sa prenozenjem«.(8).
Ne zna se da je bilo laznih hadisa u vrijeme vladavine h. Ebu Bekra i Omera. Pretpostavlja se da su se apokrifni hadisi prvi put pojavili u vrijeme h. Osmana.
U jednoj apokrifnoj predaji stoji da je Ebu Nur El —Fehmi bio prisutan kad je Ibn Adis (9) na minberi rekao da mu je prenio Abdullah b. Mesud kako je Bozji poslanik rekao: »Osman je vize zalutao nego maloljetna robinja na devi.« Pozto je Osman o tome obavjezten odgovorio je: »Tako mi Boga, laze Ibn Adis, on to nije cuo od Abdullaha b. Mesuda, niti je to Bozji poslanik rekao.«(10)
Po mizljenju nekih, Ibn Adis je prvi poceo izmizljati hadise. Medjutim, iako se zna da je on jedan od saucesnika u atentatu na h. Osmana, na osnovu ove apokrifne predaje ne moze se prihvatiti konstatacija da se apokrifni hadisi javljaju u tom periodu, pozto je neko mogao da izmisli nezto takvo i da to pripize Ibnu Adisu.
zinjenica koja je prihvazena od strane vezine hadiskih i drugih ucenjaka je da se apokrifni hadisi javljaju poslije smrti h. Osmana, u vrijeme vladavine h. Alije. Nakon zto je Alija preuzeo hilafet, javljaju se brojne politicke i druge stranke. Jedni su bili uz njega, drugi uz Muaviju, dok su se trezi drzali neutralno. Svaka od pomenutih stranki, da bi opravdala svoje mizljenje i shvatanje, pocela se sluziti Kur’anom i Hadisom. Oni koji nisu nazli potvrdu svojim stavovima u Kur’anu i Hadisu, poceli su pojedine Kur’anske odlomke tumaciti onako kako njima odgovara, dok su hadise, jednostavno, izmizljali.
Kasnije je ta pojava kod vezine, istina neukih, judi postala sasvim normalna pojava u koju su se ukljucili mnogi pobozni ljudi i kao sljedbenici razlicitih mezhebskih pravaca.
U prvim apokrifnim hadisima uglavnom su se isticale i velicale pojedine vodje ili imami, da bi kasnije, oni dobili sasvim drugi oblik i sadrzinu.
U hadisima koje su izmislile zi’ije velica se Alija i Ehlul-bejt. Muavijine pristalice velicaju Muaviju i sl. Po mizljenju vezine, zi’ije su prve pocele izmizljati hadise, dok su haridzije najmanje ucestvovale u tome. Razlog da se haridzije nisu upuztale u izmizljanje hadisa, je taj zto po njihovom ucenju svaki veliki grijeh izvodi iz vjere, a laz, pogotovu laz na Bozjeg poslanika, jedan je od najtezih grijeha.

Za vrijeme svih nereda ashabi su bili rezervisani, ni od kog nizta nisu prihvatili, niti su kome zta prenosili, da bi kasnije dali svoj puni doprinos na planu cizzenja patvorenog i izmizljenog od onog zto je Resulullah izgovorio.

KATEGORIJE LJUDI KOJE SU UzESTVOVALE U IZMISLJANJU HADISA

Vez je recano da su zi’ije prve pocele da izmizljaju hadise. Pozto je u to vrijeme njihovo glavno uporizte bilo u Iraku, zbog njihove pretjeranosti u izmizljanju hadisa, hadiski ucenjaci su odbacivali sve hadise koje prenose stanovnici Iraka, a Irak su nazvali kovnicom hadisa. Imami Zuhri, upozoravajuzi svoje savremenike da ne prihvataju hadise koji dolaze iz Iraka, izmedju ostalog kaze: »Od nas hadis ode u duzini pedlja da bi se iz Iraka vratio u duzini arzina.«(12) Pored zi’ija i drugih politickih frakcija, javljaju se i druge grupe koje ucestvuju u izmizljanju nadisa.

POLITIzKE STRANKE I GRUPACIJE
Od politickih stranki i grupacija koje su ucestvovale u izmizljanju hadisa, najvize su ih izmislile rafidije. Imam Malik b. Enes je o rafidijama rekao slijedeze: »Ne mojte sa njima imati nikakva kontakta, niti zta od njih prihvatajte. Oni su najvezi lasci i smutljivci (13) Serik b. Abdullah el-Kadi, jedan od umjerenih Si’ija, kaze: »Hadise sam prihvatao od svakog osim od rafidija. Od njih nisam prihvatio ni jedan hadis, jer sam znao da oni sami izmizljaju hadise koje kasnije smatraju zeriatskim argumentima.14)
Hammad b. Selemeh kaze jedan rafidiski zejh je rekao da su oni kad god bi zta mudro culi na svojim sastancima to pripisali Resulullahu i proglasili hadisom.(15)
Od hadisa koje su rafidije izmislile, najvize je onih u kojima velicaju h. Aliju uzdizu ga nad ostalim ashabima. Evo nekoliko apokrifnih hadisa u tom smislu:

»Boziji poslanik, je vrazajuzi se sa hadza, u mjestu Gaf-dtru Hammu sakupio ashabe, pred njima, uzeo Aliju za ruku i rekao: »Ovo je moja oporuka vama, ovo je moj brat i halifa poslije mene, koga zete biti duzni sluzati i pokoravati mu se. Ja sam vaga i riznica znanja, a njeni tasovi Alija «. »Ljubav prema Aliji je dobrocinstvo koje nikakvo loze djelo ne moze, da umanji«. Pored hadisa u kojima se velica Alija, a kojih ima oko trista hiljada, rafidije su izmislile i puno hadisa u kojima napadaju ostale ashabe. Tako su izmislili hadis u kome se kaze da su ashabi poslali Kunfuza da izbicuje h. Fatimu. U momentu dok je Kunfuz bicevao, a Omer drzao, Hasan i Husejn su plakali a ona je u pomoz prizivala svog oca«.(16)

Neke pristalice ehli-sunnetskog pravca, u zelji da zaztite pojedine ashabe od napada, poceli su izmizljati hadise u kojima se velicaju Ebu Bekr, Omer, Osman i dr. a kudi Alija. Tako su izmislili hadis: »Nema lista u dzennetu na kome nije ispisano LA ILAHE ILLELLAH i ime Ebu Bekra, Omera i Qs-mana i sl.
Na isti nacin Omejevizi, a kasnije i Abasovizi, izmizljaju hadise kojima velicaju Muaviju i Abasa. Na primjer: »Trojica su Pouzdanih, pa Dzibril i Muavija«. »Muavija ti si moj — ja sam tvoj«. »Abasu ti si moja oporuka i moj nasljednik«. »Abasu, kada nastupi 135 godina po hidzri, vlast ze pripasti tebi i tvojim sinovima, Es-Sefahu, Mensuru i Mehdiji«, i sl.

Na taj nacin su politicka netrpeljivost i podvojenost poprimili vjerski karakter iz kojih se izrodilo na stotine hiljada apokrifnih hadisa.

HERETICI I BEZBOzNICI
Heretici i bezboznici izmizljali su hadise, takvog sadrzaja koje ne bi mogao da prihvati ni jedan zdrav razum, zelezi time da vjernike pokolebaju u njihovom vjerovanju. Od brojnih hadisa koje su oni izmislili navezzemo samo neke, i to ze nam biti sasvim dovoljno da shvatimo njihove namjere: »Vidio sam svog Gospodara cak sam mu vidio i tadz koji je ukrazen draguljima«.
»Kada je Allah zelio da stvori sebe prvo je stvorio konja koga je tjerao dok se nije oznojio, a onda je od tog znoja stvorio sebe«. »Patlidzan je lijek za sve bolesti«. »Pogled u lijepo lice je ibadet.« i sl.
Od bezboznika koji su izmizljali hadise najvize ih je izmislio Abdul-Kerim b. Ebul Evdza. Pred smrt je sam priznao da je izmislio oko cetiri hiljade hadisa kojima je zabranjivao dozvoljeno, a dozvoljavao zabranjene stvari. Zatim slijede Muhammed b. Seid El-Meslub, Haris El Rezzab i dr.
Hammed b. Zejd veli: »Bezboznici su izmislili cetrnaest hiljada hadisa koje su pripisati Resululla-hu«(17)

Pojedine Omejevizke halife, osjetivzi opasnost od bezboznika, poceli su izdavati naredbe, u kojima je stajalo da se svi oni koji ucestvuju u izmizljanju hadisa i time skrnave propise zeriata, imaju pogubiti. Najrigorozniji u tom pogledu bio je halifa El–Mehdi koji je izdao naredbu za pogubljenje Abdut–Kerima b. Ebul Evdzaa, Bejjana b. Sem’ana Et-Mehdtja i Muhammeda b. Seida El-Mesluba.(17)

FANATICI PRISTRANI SVOME JEZIKU, MAMU, PLEMENU ILI POKRAJINI
Ljudi pristrani svom plemenu, narodu, jeziku, mjestu stanovanja ili pak imamu, ne sauno da su takvim odnosom doprinosili razjedinjenju i netrpe-Ijivosti medju muslimanima, nego je ta njihova pristranost vrlo cesto bila povod pogreznom shvatanju kur’anskog ucenja i izmizljanju hadisa. Tako na primjer Perzijanci, da bi uzdigli svoj jezik i nacionalnost iznad arapske, izmizljaju hadis: »Zaista Allah kad je u dobroj volji objavljuje Kur’an na perzijskom jeziku, a kada se rasrdi objavljuje ga na arapskom«. Arapi im uzvrazaju istom mjerom pa pripisuju Resulullahu da je rekao: »Kad je Allah u dobroj volji zalje objavu na arapskom jeziku, a kada se rasrdi zalje je na perzijskom«.
Neke pristaze pravnih zkola pristranost je takodje navela da izmizljaju hadise u kojima velicaju svoje imame, a kude ostale. Kao primjer navezzemo dva apokrifna hadisa koje su izmislili neuki sljedbenici hanefijskog mezheba:
»Medu mojim sljedbenicima ze se pojaviti covjek koji ze ze zvati Ebu Hanife En-Nu’man, on je svjetlo mog ummeta«.
»Medju mojim sljedbenicima ze se pojaviti covjek koji ze se zvati Muhammed b. Idris. On ze biti ztetniji za moje sljedbenike od Iblisa«.

Na isti nacin su nastali brojni apokrifni hadisi u kojima pojedinci i grupe hvale i velicaju svoja plemena, pokrajine, gradove u kojima zive i jezik. Sve te hadise hadiski ucenjaci su uspjeli da otkriju i ukazu na njihovu apokrifnost.

PROPOVJEDNICI I VAIZI

Medju kategorijama ljudi koji su izmizljali hadise i pripisivali ih Resulullahu su i propovjednici i vaizi. Tu se prije svega misli na vaize i propovjednike koji su posjedovali skromno vjersko znanje a uz to su zeljeli da se istaknu, da zadovolje mase. Oni su izmizljali hadise, takve sadrzine kojima bi vrlo cesto uspijevali rasplakati sluzaoce. U hadisima koje su oni izmislili uglavnom se nagovjeztavaju velike nagrade i sevabi za svako i najmanje dobro djelo. Kao primjer neka posluzi apokrifni hadis: »Ko rekne: la ilahe illellah, od svake rijeci ze Allah stvoriti pticu sa zlatnim kljunom cije je perje okizeno draguljima«. Imam Sujutija biljezi da su Ahmed b. Hanbel i Jahj* b. Meiin, dva znamenita ucenjaka, jednom prilikom prisustvovali dzumi u dzamiji Er-Resafe u samu kad li hatlb na mimberi poce: »Pricao mi je Ahmed b. Hanbel i Jahja b. Mein da im je ispricao Abdurezak prenosezi od Katade da je Boziji poslanik rekao, zatim je citirao dugacak hadis. cuvzi to Ahmed b. Hanbel i Jahja b. Mein se zgledaze. Zatim Ahmed upita Jahja b. Meina: »Jesi li ti ovo ispricao?« — Nisam«, odgovori. A jesi li ti ? »Nisam«, rece Ahmed. Pozto su obavili dzumu pridoze hatibu i upitaze ga ko mu je ispricao doticni hadis. A on im odgovori da su mu ispricali Ahmed b. Hanbel i Jahja b. Mein. Na zto mu Jahja rece: »Ja sam Jahja b. Mein, a ovo je Ahmed b. Hanbel. Mi taj Hadis prvi put cujemo«. A hatib se okrenu svijetu i rece: »Nisam vidio vezih ahmaka od Ahmeda b. Hanbela i Jahja b. Meina. Oni misle da se samo njih dvojica tako zovu. Ja sam pisao hadis od sedamnaest Ahmed b. Hanbela i Jahja b. Meina.(18)

NEUKI POBOZNJACI

Neki neuki poboznjaci, uvidjevzi da je svijet poceo naglo da popuzta u vrzenju pojedinih vjerskih propisa i da se udaljava od dzamije, poceli su da izmizljaju hadise kojima podsticu mase na primjenu zeriatskih propisa, i na ibadet. lako su njihove namjere bile plemenite, oni su ovakvim postupkom ucinili medvjedju uslugu islamu. Zato ih hadiski ucenjaci s pravom ubrajaju u lazce na koje se odnosi hadis: »Ko slaze na mene namjerno neka pripremi sebi mjesto u dzehennemu.«

Od hadisa koje su oni izmislili, najvize je onih koji govore o vrijednosti pojedinih kur’anskih sura, o zikrulahu i virdovima. Hadisi koje su izmislili neuki poboznjaci mogu se raspoznati po tome zto se u njima obicno za neznatna dobra ili loza djela obezavaju velike nagrade ili kazne. Kao npr: »Ko klanja Duha-namaz toliko i toliko rekata, ima nagradu sedamdeset poslanika.« »Ko kaze: LA ILAHE ILLELLAH. Allah ze od toga stvoriti pticu koja ima sedamdeset hiljada jezika, svaki jezik na sedamdeset hiljada jezika trazi oprost tom covjeku«.(19)
Djelo »Delailul-hajrat«, koga posjeduju mnogi vjernici puno je apokrifnih hadisa ove vrste na koje se ne moze osloniti.
Kada su upitali Nuha b. Ebu Merjema, koji je priznao da je izmizljao hadise, zazto je to ucinio on je odgovorio: »Primjetio sam da svijet vize posvezuje paznju fikhu i istoriskim djelima, te sam izmizljao hadise o znacaju Kur’ana i kur’anskih sura ne bi li im time paznju okrenuo Kur’anu«.
Za hadiske ucenjake je bilo najteze ustanoviti laznost hadisa koje su poboznjaci izmislili jer su oni bili pobozni i prilicno pouzdani ljudi, pa je bilo vrlo tezko i predpostavtti da bi oni sebi mogli tako nezto dozvoliti.
Pojava apokrifnih hadisa podstakla je hadiske ucenjake da se joz vize angazuju oko rada na sabiranju, prenozenju i cuvanju Resulullahove tradicije.

 

BILJESKE

 

1 Biljezi ga imam Muslim u sahihu od Semureta b. Dzenduba i Mugireta b. Su’beta.
2 Hadis kojeg biljeze Muslim u Sahihu od Ebu Hurejre i u nezto izmjenjenoj verziji Malik u Muvettau od Ebu Umameta.
3 Hutbu Omera u cjelosti biljezi Ahmed u Musnedu, Nesaija, Tirmizija, Ebu Davud i Ibn Madze u Sunenima od Ebul-Adzfaa Es-Selemija.
4 Es-Sunnen ve mekanetuha fi tesriil-islami, str. 77.
5 Mutevatir hadis koji se , po mizljenju Ibn Dzevzija, prenosi od 98 ashaba, a po mizljenju en-Nevevija od dvije stotine.
6 Dr Ekrem Dija, Umeri, Bahsu fi tarihis-sunnetll-muzerefeh, str. 19.
7 Ibidem.
8 Ibidem.
9 Ibn Adis je Abdur-Rahman b. Udejs, jedan od atentatorana h. Osmana.
10 Navedenu predaju biljezi u djelu El-Lai mesnu’a.
11 Es-sunneh ve mekanetuha fi tezriil-lslami, str. 75.
12 Ibidem.
13 Ibidem.

14 Ibidem.

15 Ibidem.

16 Svi navedeni hadisi su lazni, izmislile su ih rafidije.

17 Muhammed b. Arak el-Kinani, Tenzihiz-Seriatil-mefual anil-ahbari zeniatil-mevdua, str. 11.
18 Es-Sunneh ve mekanetuha, str. 85. i Tenizihiz-zeriat til-mefua…, str. 14.
19 Svi apokrifni hadisi koji su izneseni kao primjer uzeti iz djela: Es-suneh ve mekanetuha i Tenzihiz-zeriatil-merfua.

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s